Prvo mi se učinilo da je ovaj tekst nekakva šala, da ne upotrebim neki drugi izraz. Sada mi se, međutim, čini da ga treba detaljnije pročitati, pa onda napisati malo opširniju polemiku. Zato ću sad biti kratak.
Na osnovu letimičnog pregleda smatram da se jedna stvar može podržati. Heteroseksualni, uopšte seksualni odnos, nije sa savremenom naukom nužan uslov razmnožavanja. Moguće je veštački, i ako je već neko rođen kao homoseksualac treba mu omogućiti i ohrabriti ga tako stvara potomstvo. No. čini mi se, da to LGBT aktivistima nije u centru interesovanja, radije bi da usvajaju decu, pa da se igraju roditelja.
Onaj stav o emancipaciji čoveka od "metafizičkog" (liberalan? levičarsi?) mi je, recimo, tragikomičan. Uopšte ne želim da ga pobijam na filozofskom nivou, jer praktičan je sasvim dovoljan. Ima ljudi koji i dalje itekako "metafizički" vide svet oko sebe, pa je Muhamed najčašće ime među novorođenim u Londonu i Briselu. To je nama naša borba dala...
Uostalom, kako videh kod autora, on je spreman da podrži i (iz)umiranje radi nekakve imaginarne slobode (izbora)? Slobode da ima stavove i životni stil za koje je naučio da su jedini mogući...

Bojim se da je autor teksta pogrešno shvatio poentu Kalikovog teksta i suštine kategoričkog imperativa od Kanta.
Radi se o klasičnom brkanju domena ličnih sloboda i društvene prihvatljivosti, koje možemo videti kod većine proponenata tzv. "seksualnih sloboda".
Ono što je lična sloboda ne mora biti društveno prihvatljivo.
Autor je rekao: "Započinjemo s tezom da je zahtev za univerzalnim priznanjem prava na homoseksualnost zahtev za pravom slobode ljubavi, ljubavnog susreta dva ljudska bića. Kao takav, on nema nikakve veze s pitanjem reprodukcije ljudske vrste."

Ovo je tipičan primer tog brkanja. Niko ne spori homoseksualcima lično pravo da stupaju u homoseksualne ljubavne veze.Ono što se spori je njihov zahtev da takav oblik seksualnosti bude društveno prihvatljiv, i kao nešto što država treba da zakonski reguliše kao prihvatljivo.
Tu stupa na scenu Kantov kategorički imperativ.
Posledice univerzalizacije takve vrste odnosa su pogubne po društvo (što se Kalik lepo objasnio).
Kategorički imperativ se ne bavi privatnim ljubavnim osećanjima ili pravom da se ti odnosi imaju u privatnosti, nego posledicama koje one imaju po društvo.

Rečeno je: "Započinjemo s tezom da je zahtev za univerzalnim priznanjem prava na homoseksualnost zahtev za pravom slobode ljubavi"
Ali niko ne spori pravo na slobodu ljubavi (što spada u lične slobode), nego pretvaranje tih ličnih sloboda u društveno-politički pokret.
Isto tako neko ima ličnu slobodu da bude go u sopstvenom stanu, ali nema pravo da te privatne slobode pretvara u javnu stvar.

Rečeno je:"Ako homoseksualnost razumemo ne samo (i ne nužno) kao upražnjavanje seksualnog odnosa već prvenstveno kao ljubav između dve osobe istog pola"

Zašto dve osobe istog pola, zašto ne tri osobe istog pola ili četrdeset osoba istog pola?
Osobe istog pola koje nisu ili jesu u srodstvu?
Tu smo na klizavom terenu.

Heteroseksualni incest i poligamija su takođe društveno neprihvatljivi, čak iako su dobrovoljni i između punoletnih osoba.

Shvatanje dobra i zla, moralnog i nemoralnog, dozvoljenog i zabranjenog nije uopšte u domenu racionalnog pa je zato bespredmetno tražiti racionalne argumente da bi se dokazalo da li je nešto moralno ili nije. I Kalikov i ovaj tekst upadaju, međutim u tu zamku. Pozivanje na razne filozofske pravce, religijske tradicije, pozicije pojedinih autora ne može taj besmisleni pokušaj učiniti smislenim.

Racionalno razmatranje problema homoseksualnosti može se ograničiti samo na konstataciju da se u određenom društvu homoseksualnost ne prihvata, da je homoseksualna praksa u suprotnosti sa postojećim moralnim normama tog društva. I to je sve. Svaki pokušaj da se jednom društvu nametne nešto što je u suprotnosti sa shvatanjem morala tog društva predstavlja nemoral po sebi.

@Vukadin

Nema ''rođenih'' homića, i to je glavna prevara, za vas pa i za autora možda knjiga čika Frojda Paranoja i homoseksualizam

Ja sam na strani g. Kalika i ostalih protivnika gej parade i homoseksualizma uopšte. Ali moram priznati da je ovaj tekst meni nepoznatog autora vrlo, vrlo dobar i ubedljiv.

Gospodine Nikolicu,malo ste previse poceli
filozofirati na ovu temu,kao da je u pitanju
doktorska dizertacija.Zar ne mislite da je
deplasirano da ponovo pisete o ovoj temi,koja
nam se prezentuje vec nekoliko meseci.Vi ovde
iznosite neka razmisljanja,za koje nemate
adekvatne argumente.Kazite nam,koja je to
religija,koja blagonaklono gleda na ovu vrstu
seksualnog opredelenja?Zasto se mi ustvari
bavimo temom homoseksualnosti?Homoseksualnost
nije bolest,vec je to izbor ove grupacije.Zasto
nam se onda pokusava objasnjavati nesto,sto je
apsolutno neobjasnjivo.Zasto mi moramo sada
razmisljati o privatnom zivotu grupacije,koja
je drugacije seksualne orjentacije.Ovo je jos
jedan u nizu tekstova ovakve vrste,za ispiranje
mozgova.

Veoma dobar tekst, jasno ukazuje na nedostatke Kalikovog stava i oni su u ovom tekstu poprilicno relativizovani, tako da sam tekst sem uspesne relativizacije nije mnogo dao kako bi se sagledao u nekom drugom kontekstu. Ono sto je veoma dobro jeste da imamo jednu raspravu o ovakvoj temi koja iskace iz okvira dnevno-politicke materije, ono sto bismo rekli jednu filozofsku i demokratsku debatu koja moze samo da doprinese u resavanju i shvatanju mnogih problema koji muce jedno drustvo, verujem da bi krajnji rezultat ovakvog postupanja u javnosti vodio ka boljem razumevanju i razvijanju istinskih demokratskih vrednosti.

@Byakuya
Ostavimo pitanje rođenih homića po strani. Klizav teren, što reče neko. Lično mislim da se rađa sa većom ili manjom predispozicikom, a kasnije traume ili socijalni položaj mogu uticati. Takođe, u prirodi, a bogami i kroz istoriju (gde je homoseksualnost bila prihvatljiva, čak i hvaljena) čista homoseksualnost postoji veoma retko. Antički pederi su uglavnom obavljali društvenu obavezu da imaju ženu i decu, odnosno porodicu i naslednike. Kako su ih tretirali, druga je stvar.
Ono što sam hteo reći je da ako neko već ne može da ima decu prirodnim putem, iz psihičkih ili fizioloških razloga, trebalo bi mu omogućiti veštačku oplodnju. Mada, nisam baš tako siguran kad je reč o psihologiji - i to je klizav teren.

Homo-seksualnost je - seksualna! privlačnost između istih polova, ne nužno ljubavna privlačnost (može da bude, pored seksualne i ljubavna al naglasak je i suština je na seksualna, a ne na "ljubavna" privlačnost istih polova. U homoseksualnosti "ljubavna" privlačnost može i da izostane, al seksualna ne! I još uvek je to homoseksualnost, ali ne važi obrnuto! - ako izostane seksualna privlačnost između istih polova, a ostane ljubavna, - onda to i nije homoseksualnost! Onda je to drugarska, bratska, ili roditeljska ljubav (između oca i sina ili majke i ćerke) - ali ne homo-seksualna, jer u njoj nema seksualne privlačnosti, i pored toga što ima bratske, drugarske ili roditeljske ljubavi.

Ja koji sam muškog pola imam ljubavnu privlačnost i prema ocu, i prama bratu i prema drugu... al nemam seksualnu privlačnost prema njima!!! To nije seksualna ljubav već u prvom slučaju roditeljska, u drugom bratska a u trećem drugarska ljubav! Ali ni u jednom seksualna - iako je između istih polova!

Dakle, kada govorite o homo-seksualnosti ne možete reći "ne nužno" ("Ako homoseksualnost razumemo ne samo (i ne nužno)kao upražnjavanje seksualnog odnosa...). Jer homoseksualnost drugačija ni ne postoji, i ne samo da ne postoji drugačija nego se drugačije ne može ni zamisliti, (kao što se ni trougao ne može zamisliti nego sa tri ugla i tri stranice, da bi bio trougao) nego kao "seksualna" a ne neka druga ljubav. Bilo da do samog seksualnog čina dođe ili ne - suština homoseksualnosti je baš u SEKSUALNOJ "ljubavi" a ne nekoj drugoj privlačnosti i ljubavi. Ako homoseksualnost probate zamisliti drugačije onda to više i nije homoseksualnost, kao što torugao nije trugao bez tri ugla i tri stranice.

Dakle to je nužno seksualna privlačnost, bez obzira da li do samog homoseksualnog čina u praksi dođe ili ne.

Prvo naučnici na zapadu govore da je homoseksualnost bolest.Problem kod tih osoba je odnos X i Y hromozoma.To vam je kao kad neko genski ima visok holesterol i kažemo da to nije boslest,to jeste bolest jer takvi pacijenti dobijaju besplatne lekove za holesterol jer ga imaju genski.Drugo je sad što zbog politike s glasača u svetu se homoseksualnost drugačije prikazuje.
Ako to nije tačno zar nije i na "našoj" Paradi jedan holanđanin izrazio žaljenje što i deca od 14 godina nisu na Paradi.Upravo u Holandiji je grupa pedofila podnela tužbu jer se tobože krši njihove ljudske slobode.Ako je homoseksualnost dozvoljena zašto ne bi i pedofilija koja je razlika ,godine.To je lako promeniti treba samo doneti zakon da su deca još od 10 godina sposobna da samo odlučuju i pedofilija će ući na mala vrata kao dozvoljeno ljudsko ponašanje.Govori se da homoseksualnost potiče od davnina pa i ubistva su se dešavala od davnina pa nisu dozvoljena.

Stoga je homoseksualni čin uvek protiv-prirodan, uvek se protivi prirodi same ljudske seksualnosti jer ni teoretski ne može dovesti do onoga do čega prirodni seksualni čin u toku njegove celine dovodi - do začeća. A heteroseksualni čin može biti prirodan a može biti i protiv-prirodan, upravo u zavisnosti od toga da li se on sprvodi u njegovoj prirodnoj celini ili se ta celina nekom spoljašnjom intervencijom krnji.

Homoseksualnost je bolest to tvrde američki naučnici,to je isto kao kad bi pušači tvrdili da da nisu zavisnici nego je to njihova opredeljenost.

Prvi deo
A sada nešto opširnije. Prvo ću reći da nisam pristalica apsolutnog posmatranja morala, stoga ne govorim o tome šta je moralno, a šta ne, svako ima svoje viđenje. Mogu govoriti o tome šta je funkcionalno, i u tom smislu prirodno. Mada se disfunkcionalnost može pojaviti u prirodi, priroda to nikada ne nagrađuje. Takođe, moj pogled na svet nije levičarski, a tekstove koje je napisao Mario Kalik nisam pročitao, pa ću se ograničiti na ono izneto u ovom tekstu.
Već je u komentarima rečeno da je homoseksualnost vrsta seksualnosti, stoga je skretanje teme na ljubav upravo to – skretanje teme, odnosno mistifikacija. Stoga govorim o ovoj vrsti seksualnosti. Dolazimo do pitanja svrhe. Da, ja lično verujem da su svrhe unapred date, ma koliko se oni „moderni“ trudili to da ospore. U biološkom smislu, osnovna svrha života je samo produžavanje života, odnosno određenog oblika života, prenosom sopstvenih gena. Celokupni živi svet se ponaša sa tom „zadatom“ svrhom (ne ulazim u to ko svrhu zadaje, uostalom što bi bila velika psovka reći da to čini Bog).
U svakom slučaju, instanca „gospodara nad svrhama“ je u potpunosti nezavisna od čoveka, smatram da je veliki nivo oholosti i egocentrizma stavljati čoveka izvan i iznad Prirode. Ovaj moj stav jeste metafizički i konzervativni, ja s tim nemam nikakav problem. O modernosti ćemo videti kad dođemo do teme da li je liberalizam prevaziđen, a imam razloga verovati da jeste. Takođe, ako „moderno mišljenje“ u svojoj „autonomnosti i oslobađanju od svih 'prirodnih' veza“ ne vidi svete veze, onda možemo zaključiti da još neke stvari ne moraju biti svetinja – recimo demokratija, ljudska prava, privatna svojina... Zaista je moguće zamisliti pre ljuski život bez tih stvari, nego bez (prirodne) reprodukcije. Uopšte, svaki sekularni humanizam nailazi na moralni zid pred rečenicom koju je rekao Dostojevski: „Ako nema Boga sve je dozvoljeno“. Smatram da bi intelektualno pošteni ateista morao prihvatiti tu rečenicu, mada time ne bi bio mnogo originalan.

Treći deo
Pomalo je smešan onaj argument o tome da penetracija muškog u ženski polni organ nije više neophodna za reprodukciju. Tačno je da postoji veštačka oplodnja i mnogi je koriste, kad ne mogu drugačije. Tvrditi, međutim, da je time raskinuta prirodna veza između seksa i rađanja je kao kada bi tvrdili da dijabetičar nema nikakvih problema u životu jer postoje injekcije insulina. Insulin se može organizmu obezbediti i injekcijom, ali... Osim toga, strogo posmatrano, nisu datost ni spermatozoid i jajna ćelija, pošto postoji kloniranje gde se novi život kreira na drugačiji način.

Rekoh da ne volim pričati o moralnosti, ipak osvrnuću se na jednu razliku između neplodnog heteroseksualca i homoseksualca. Zagovornici usvajanja dece od strane gej parova kažu da ima slučajeva gde takvi parovi već odgajaju decu, koju su njihovi članovi stekli ranije u heteroseksualnim vezama. Dakle, biće da ima homoseksualaca koji su ipak sposobni za funkcionalnu heteroseksualnu vezu koja se kruniše stvaranjem porodice. Ne vidim zašto bi bilo moralnije da psihologija pomaže nekome ko sebe smatra homoseksualcem u „pronalaženju sebe u novom identitetu“, umesto da prvo pomogne u rešavanju problema u građenju funkcionalne heteroseksualne veze. Takođe, gej aktivisti kažu kako „to“ postoji oduvek kroz istoriju. Međutim, antički pederi su uglavnom stvarali potomstvo, obavljali su ono što je smatrano za društvenu obavezu. Ima naučnika koji tvrde da je potpuna homoseksualnost u prirodi ipak veoma retka...
Stav da čak i odumiranje ljudskog roda treba shvatiti kao cenu žrtvovanja na oltaru „slobode“, ispunjava me gađenjem. Koliki je to nivo trijumfa Tanatosa, kada se može tako nešto tvrditi. Verujem da je Nikolić ipak dobronameran, pa da jednostavno ne shvata na šta se odnosi izreka „bolje grob nego rob“. Izreka se odnosi na individualni život, nikako ne na život nacije. Pogledajmo Jevreje koji su vekovima živeli pod teretom ropstva ili nekog oblika represije – da li je trebalo da jednostavno izumru?!

Četvrti (poslednji) deo

Vratimo se na homoseksualnost kao individualno ili univerzalno opredeljenje. Tačno je da kao individualno opredeljenje ne ugrožava nikoga lično. Međutim, univerzalno je jednako prihvatljivo kao recimo preterana potrošnja vode ili električne energije, ili prekomerna proizvodnja otpada (čak i kad se zakonito uklanja). Ovo ugrožava prirodnu sredinu, time i opstanak ljudskog roda. Međutim, pretnja od univerzalne homoseksualnosti (teoretske, ali Nikolić je navodi kao mogućnost) je mnogo veća. Jer ljudi se mogu prilagoditi zagađenoj sredini ili toplijoj klimi. Nedostatku rađanja ne mogu. A ako bi zavladala veštačka reprodukcija, o kojoj Nikolić priča, onda opet ne bismo imali ljudsku vrstu, nego „Vrli novi svet“. To nije „srećan i dugovečan“ život zajednice kakav bih ja želeo.

Na kraju, zahvalan sam NSPM što omogućava predstavljanje ovako dosledno, do ekstremizma iznetih, liberalističkih stavova. Kao takvi su zahvalni za analizu. Sada ću izneti razloge zašto možemo liberalizam smatrati prevaziđenim, ako je nešto u aktuelnom svetu prevaziđeno:
- Kako već rekoh, najčešće ime u među bebama Briselu i Londonu je Muhamed, šta mislite zašto.
- Lideri zemalja članica EU već govore kako je multi-kulti mrtav, ili recimo proteruju pripadnike etničkih manjina iz drugih zemalja članica EU.
- Rusija je 2008. Gruziji pokazala koliko se isplati biti američki saveznik, koliko je taj hiper-liberalan svet spreman da brani one koji ga slede.
- Istog avgusta 2008. NR Kina se pokazala u svom sjaju prilikom otvaranja i organizovanja OI, skoro je izvesno da će OI u Londonu 2012. biti samo bleda senka onih u Pekingu.
- Kad pogledamo ekonomsku sliku biće da veće probleme oko budžeta, deficita, privrednog rasta, nezaposlenosti i slično imaju one hiper-demokratske zemlje, nego one sa „demokratskim deficitom“.
Stoga, osim ako nemate nekih emotivnih razloga, kada vam kažu da niste liberalni, nemate ni jedan razlog da se pravdate ili stidite...

Autor je sa zavidnom samouverenošću uspeo da brkanjem baba i žaba napravi veličanstvenu papazjaniju.
Nekada su ovakvi "filozofi" i golobradi "sociolozi" i "teolozi", koje onomad videh u najnovijem "Insajderu" posvećenom "desničarskim organizacijama" u Srbiji, bili kadri da me svojim klapusanjima nasmeju do suza.
Međutim, odavno mi nije do smeha...

1.

Tekst Srđana Nikolića zahteva ozbiljno pripremljen komentar, tako da je ovaj dvodelni prilog diskusiji, napisan neposredno po čitanju Nikolićevog teksta, samo neposredna refleksija.

Autor teksta sa pravom konstatuje da je čovekova seksualnost nezavisna od bilo kakve spoljašnje kauzalnosti, odnosno da je seksusalnost izraz slobode. Međutim, postavlja se pitanje da li ta samosvrhovitost može biti posmatrana nezavisno od društvene kauzalnosti.
Nikolić konstatuje da nezavisno od razvoja nauke, koja sada raspolaže mogućnošću vantelesne oplodnje – seksualnost ostaje stvar ljudskog dostojanstva, pa je čak i da homoseksualnost postane univerzalni izbor (samokreacija) – ona kao izraz slobode – čovečnija nego povinovanje prirodnoj nužnosti. Međutim, može li se ovo područje čovekove samosvrhovitosti posmatrati izolovano od društvene prakse?
Osnovna Nikolićeva intencija je, naravno, da pokaže kako društveni odnosi moraju da budu uređeni na takav način da omoguće slobodu individuuma. Društvene zabrane, koje se često koriste mehanizme mistifikacije (pozivanje na metafizičke ili istorijke svrhe) – izražavaju interese pojedinih društvenih subjekata. Međutim, iz toga ne sledi da se može govoriti o bilo kakvoj individualnoj slobodi nezavisno od društvenih interesa, odnosno da je svako društveno ograničenje – ideologija. Jer, u tom slučaju se sloboda čoveka posmatra apstraktno, nezavisno od društveno- istorijskih odnosa. Drugim rečima, borba protiv „otpora prirode“, aveti „stvari po sebi“, pretpostavlja društveni imperativ. Humanizovanje prirode može da bude ostvareno samo ukoliko nije ugroženo samo funkcionisanje društva.

nastavak

A ukoliko se seksualnost kao sloboda posmatra izlovano, onda ostaje nereflektovano da se i samo insistiranje na „seksualnim slobodama“ može instrumentalizovati. Hipostaziranje seksualnosi kao slobode tako ostavlja u drugom planu klasnu neslobodu, koja, pored ostalog, bitno ograničava samoproizvodnju seksualnosti. (U ovom kontekstu može biti pročitano i Frojdovo razumevanje homosekualnosti kao „invertovane seksualnosti“, uzrokovane izostankom „adekvatnog seksualnog objekta“ - vidi „Tri rasprave o seksualnoj teoriji“). Možemo li da govorimo o stvarnoj slobodi kao samokreaciji u situaciji „klasnog determinizma“.

I, na kraju, jedan sasvim „zdravorazumski“ prigovor: ukoliko radikalizujemo ovaj zahtev za nesputanom seksualnom slobodom, čije je jedino ograničenje prema Nikoliću „zrelost“, šta ćemo, na primer sa incestom (ukoliko to podrazumeva dobrovoljni pristanak na ovakav odnos oboje-oba bliska srodnika?) Možemo li da to što će, kao posledica incesta, nekome brat i otac biti ista osoba (da krajnje pojednostavimo) da posmatramo isključivo iz rakursa prava na samokreaciju onih subjekata koji su se dobrovoljno opredelili za incest (nezavisno od genetsko-fizioloških posledica, koja, kako kaže autor, ne treba stavljati iznad ljudskog dostojanstva)?

Vukadin (prvi deo):

Vukadin (drugi deo):

Interesuje me kakvo je vaše mišljenje o pravoslavnim monasima - ljudima koji ne ispunjavaju zadatu svrhu života, odnosno ne prenose sopstvene gene, nemaju potomstvo. Na primer, da li vi smatrate da način život kakav je vodio pokojni patrijarh Pavle, iako treba biti tolerisan, ne može biti promovisan kao društveno vredan i prihvatljiv u univerzalnom smislu?

Borba LGBT aktivista se prilagođava vremenu i okolnostima. Ovaj tekst ne mogu posmatrati isključivo iz ugla klasičnog LGBT aktivizma, jer autor ovog teksta zapravo iznosi argumentaciju (bila ona dobra ili loša), što je retkost u borbi za prava ovih manjina. Obično se prava ovih manjina brane atakom, onim što aktivisti zovu "provokativnim" ili "iznuđenim" a zapravo je nezasnovano na bilo kakvih realnim problemima i samo se nameće kao veštačka društvena tema kako bi se realni problemi bacili u drugi plan. Ta agresivna borba je zapravo proizvodnja problema, kako bi se onda problem mogao rešavati (što se naravno direktno preslikava na finansije LGBT aktivista).

Radikalizacija seksualnih prava i cela liberalno-demokratska priča koja treba da čoveka stavi iznad i izvan prirode je jako mučna tema. Nešto što je danas nezamislivo već sutra će postati nečiji zahtev za "izražavanjem svoje slobode" i novi "demokratski standard". Tako i ovaj tekst zahteva tzv. pravo na ljubav. To što borba za takvo elementarno pravo rezultira socijalnom devastacijom (poznati eksperiment sa usvajanjem dece od strane homoseksualnih parova) - to bi trebalo da bude nekakva kolateralna šteta koja nas ne interesuje.

Za,,Marko Bojković"
Delim u potpunosti mišljenje izneseno u komentarima pod ,,Angel" i ,,Vukadin" te ne bih dalje da apsolviram temu ali moram primetiti vaše krajnje zlurado poređenje pravoslavnog monaštva sa homoseksualizmom (namerno ne ,,homoseksualnoš
ću).Naime, tu pada osnovna teza na koju se vi i vaši istomišljenici duze vreme pozivate: da je u pitanju genetski uslovljena seks. različitost.E pa MONAŠTVO je lični izbor i svesno odricanje od svetovnih strasti i izazova u svrhu priblizavanja bozanskom u nama i Bogu kao takvom.Ja razumem da vi ne mozete osetiti niti shvatiti veličinu tog podviga, kojim se po dubokom uverenju svakog vernika ostvaruje promisao veća i od reproduktivnog zadatka, zato vam ne treba prestrogo suditi.Kakve veze imaju te dve pojave, osim one u vašoj glavi i u detaljima ovog teksta na koji se oslanjate, to ni sam Bog ne zna.

Preostali deo..

- Asketizam sa načela kategoričkog imperativa se ne može univerzalizovati, jer bi vodio izumiranju društva. Stoga ne postoje državni zakoni ili društvena pravila koji regulišu ili stimulišu asketizam, niti društvo treba da propagira isti,što i ne radi.
Homoseksualizam traži, sa druge strane da bude tretiran kao nešto društveno prihvaćeno, propagirano i jednako reproduktivnom heteroseksualizmu.
Sa druge strane same askete, kao i društvo uopšteno smatraju asketizam za oblik ličnog žrtvovanja i heroizma, upravo zbog uskraćivanja sebi normalnog života.
Asketizam je suprotan hedonizmu, i smatra se za oblik nesebičnosti. Hedonizam je oblik samougađanja svojim nagonima, i smatra se sebičnim.
Nesebično ponašanje je nešto što je društveno prihvatljivo po opstanak društva.
Žrtvovanje pojedinca radi viših ciljeva se smatra društveno prihvatljivim ali ne i obavezom.
Homosekualizam nije žrtvovanje svojih jalovih nagona, nego povlađivanje njima.

Askete, ukoliko su posvetili svoj život dobrobiti bližnjih čine žrtvu društvu i sebi, što je društveno prihvatljivo, iako društvo ne sme zahtevati to od pojedinca (zbog kategoričkog imperativa).
Žrtvovanje pojedinca radi dobrobiti svih je etički prihvatljiv čin, iako ne može nikad biti etički obavezajući. Kao čin lične žrtve on zaslužuje pohvale i poštovanje.

Dakle..

Uvaženi gospodin Nikolić zamera Kaliku postavljanje svrha i smisla seksualnosti, a sam to razmatra sa stanovišta utilitarističkog morala čija je krajnja svrha- sreća. Iako pogrešno tumači kategorički imperativ to je zato što u njega projektuje ono što sam čini- nameće svrhe, što Kalik nije radio.
Sa Kalikom se lično ne slažem oko mnogo toga, ali njegova kritika homoseksualnosti sa aspekta Kantovske logike je racionalno zasnovana, i što je zanimljivo ne poziva se na običajni ili verski moral, što je upravo Kalik hteo da izbegne u argumentaciji.

Svaka čast P, meni je promaklo to da Nikolić takođe postavlja neku svrhu seksu, a postavljanje svrhe zamera drugima. Ono za monaštvo i asketizam je takođe dobro objašnjeno.

Razmnozavanje se mora smanjiti. Pa je popularizacija i sirenje homoseksualnosti imperativ.

Što se tiče monaštva i asketizma - oni ne upražnjavaju nikakvu seksualnost. Seksualni čin u svrhu potomstva je prirodna upotreba seksualnosti. Homoseksualni čin je neprirodna upotreba seksualnosti. A asketizam i monaštvo su odsustvo seksualnog čina, prirodno stanje ljudske seksualnosti kada ona nije u upotrebi.

U matematici to je stanje neutralnosti - nule. Ni negativno (homoseksualnio čin) ni pozitivno (začeće). Obaška što ima višu svrhu... Ako se nešto što je dobro (biološko rađanje putem telesnog začeća)zameni nečim boljim (duhovnim rađanjem) onda ono dobro koje je zamenjeno boljim - postaje veće! Te stoga - nema greške. Al ako se dobro zameni nečim lošim onda se dobro umanjuje i nestaje a na njegovo mesto staje ono loše.

Jel iko vidi nekakvu uzvišenost u bunarenju ličnog zadovoljstva po jednom tako smrdljivom mestu kao što je čmar? (odvratno je i nepristojno to čak ovako i reći, istinito opisati, a kamoli činiti!) Zar ljudskom biću nisu dostupna neka uzvišenija, dobrobitna "zadovoljstva" od takvog?

Pored književnog, uže stručnog i rečničkog značenja svaki pojam ima svoje kontekstualno značenje i filosofsko značenje (koji su za pravilno razumevanje sagovornika važnji).To filosofsko i kontekstualno značenje reči može da se razlikuje od onog značenja te reči u nekoj užoj struci ili nekom drugačijem filosofskom pogledu, drugačijem spoznajnom sistemu, ili da se razlikuje od uobičajenog književnog, ili onog rečničkog (značenja u nekom rečniku) koji je u najčešćoj upotrebi. Svrha rečnika i značenja reči nije da okemeni njihova značenje već da prenese govornikovu misao o predmetu na što precizniji način. Al miso o predmetu zavisi od nivao iskustva učesnika u razgovoru. Ako ne dele približno isti sopoznajno-iskustveni nivo - neće se upotrebom reči valjano razumeti, pa makar ta upotreba bila po svim pravilima sintakse, gramatike, retorike, logike...

Ako govornik nešto saopštave upotrebom reči koje za njega nose jedno konotativno značenje, a sagovronik te reči razumeva u drugom konotativnom značenju (zavisno od njihovih različitih iskustava), bez obzira što je u pitanju književno gledano ista reč - nema šanse da se valjano razumeju.

Zatim, niko nema tapiju na definisanje reči i pojmova pa da svoju definiciju nameće drugima kao valjanu ili kao jedinu...

Pažljivo saslušati sagovornika je umetnost, koja je danas retka jer ljudi uglavnom govor koriste kao što žaba krekeće...- proizvodnja zvukova bez puno smisla i dublje povezanosti...

@Vukadin (nastavak)

Druga stvar, u vašem prvom komentaru na ovu temu napisali ste da "Ima ljudi koji i dalje itekako "metafizički" vide svet oko sebe, pa je Muhamed najčašće ime među novorođenim u Londonu i Briselu." Ja mislim da ljudi koje pominjete, ti koji "metafizički" vide svet oko sebe i rađaju brojnu decu sledeći Alahov nalog "da svako na ovoj zemlji radi svoj posao kako valja: domaćin mora da ore svoju njivu, a njiva uvek mora da bude pripremljena za to da daje plod...", ti ljudi zapravo samo ispunjavaju naloge svoje (muslimanske) tradicije, ponašaju se onako kako ih je ta tradicija "isprogramirala" da se ponašaju - sasvim slično ljudima iz "Vrlog novog sveta", koji su još dok su bili mala deca (a neki još i kao fetusi) u "Centru za inkubatorsku proizvodnju i sistematsku obradu", sistematski obrađeni da ispunjavaju svoju društvenu ulogu koju im je odredila država. Ja zaista ne vidim neku suštinsku razliku između ljudi koji bezupitno izvršavaju naloge svoje tradicije, sa jedne strane, i "sistematski obrađenih" stanovnika Hakslijevog "Vrlog novog sveta", sa druge strane.

Tako da je i u tom pogledu Hakslijev "Vrli novi svet" prepun vrednosti "koje neki zovu tradicionalnim"...

Svaka čast Angel. Treba jednom pogledati istini u oči.


Marko,
U ranim fazama razvoja kulture, u razvijenim fazama još više, u stanju koje prethodi kulturi (kako je Špengler shvata) i među širokim slojevima seljaštva jeste bio veći problem razmnožavanje, demografski bum, nego ono što sad zovu bela kuga. Japanska, samurajska kultura, jeste cenila homoseksualnost, neki od tih pedera su imali žene i potomstvo, neki ne. Japan je imao konstantan broj stanovnika, i konstantan udeo kalse samuraja, u vreme kad je Kina doživela demografsku eksploziju što je rezultovalo bedom i revolucijama od sredine 19. veka do 1980.
Sada u Srbiji, Rusiji, Zapadnoj Evropi, Japanu i još nekim zemljama nije problem broj stanovnika, valjda to znate. Postoje drugi problemi. Nikolić u svom tekstu kaže pa šta ako se i svi veštački oplođujemo ili izumremo. Međutim, nešto drugo je veća pretnja. Rekoh gde je Muhamed postalo najčešće ime. A ti mali muhamedi neće deliti kulturne vrednosti sredine u kojoj odrastaju. Mislite da će biti gej parada i emancipacije žena širom Evrope, kad muslimani postanu većina?
Uostalom, pomalo ste u pravu. Neka gej aktivisti akcijaju malo u Saudijskoj Arabiji, Avganistanu... ma može i u Novom Pazaru gej parada, podržao bih. Baš me zanima šta bi na to rekao "proevropski" muftija, koga podržava LDP. I da li bi policija primenila famozni monopol sile, koji inače ne primenjuje u tom gradu.

Da li to svi moramo, pomalo, da postanemo liberteri, kao sto smo nekad bili pioniri?

Bojkoviću, pomalo se rasplinjavamo, vidim da vam je Haksli omiljen, pa da vam pomognem da ga pogrešno ne razumete. Ako se ne varam jedna od njegovih junakinja se zove Lenjina. Oni pevaju himne u slavu Forda. Dakle reč je o, karikaturalno datoj, simbiozi kapitalističkog i socijalističkog napretka. Uz to je tu i onaj Nju Ejdž usklik "svako pripada svakome". Akteri Vrlog Novog Sveta nemaju oca ni majku, prirodno rađanje smatraju varvarskim, kao uostalom i sve emocije. Neko je u tom periodu govorio o grupnom braku, a to nisu bili tradicionalisti.
Inače, kako je to sve slično svetu koji vidimo na bilbordima, reklamama i blokbasterima. Haksli je bio dobar vizionar. Rekao bih da to sve nisu vrednosti jednog Karađorđa, recimo... Ali dobro, bar vam se ne može sporiti da originalno čitate Hakslija.
Ono što vi nazivate kastinskim uređenjem je zapravo eugenika. Mada vam se može donekle dati za pravo jer neoliberalni svet zaista nije odustao od tradicionalne hijerarhije, samo što je sada novac jedino merilo. Vratimo se eugenici, koja je tada bila najnormalnija nauka u Sjedinjenim Državama. I bila bi i danas da se neki bečki akvarelista nije malo zaneo. Dakle, Haksli i tu misli na "najslobodniji od svih svetova, zemlju hrabrih"... a ne recimo na mandarinsku Kinu.
Ono oko evropskih vrednosti i hrišćanstva baš i ne razumem, čini mi se da je isprazno filozofiranje. Savršeno je, međutim, jasno da za par decenija sve te vrednosti neće moći ni mačku o rep da okače. Uostalom, to i nisu neke izvorne evropske vrednosti, ta ljuCkopravaška ideologija, to postoji tek oko 50 godina, a već se raspada. Angela je jasno rekla da je multi-kulti mrtav, ali nema tako jasno rešenje ko će da radi i stvara u evropskim gradovima kad njena i sledeća generacija odu u penziju, ili možda umru na radnom mestu jer penzija neće biti...

@Angel

"Seksualni čin u svrhu potomstva je prirodna upotreba seksualnosti. Homoseksualni čin je neprirodna upotreba seksualnosti."

Prirodno je i da deca piske u gace pa ih roditelji uce da to ipak ne rade. A vi ste za povratak prirodi?

"Ako se nešto što je dobro (biološko rađanje putem telesnog začeća)zameni nečim boljim (duhovnim rađanjem)..."

Sad ste se malo zaleteli. U pocetku ste rekli da je heteroseksualnost prirodna. Medutim sad zakljucujete da je prirodno dobro a neprirodno lose. Odakle vam ta ideja??? Kuca u kojoj zivite, kompjuter na kome pisete i mobilni kojim se sluzite -- sta je od toga prirodno?

Fascinantan je taj strah od seksa i gadjenje koji se mogu pročitati u komentarima (angel, vukadin isl).Seks je nekakvo nužno zlo koje služi samo radjanju, je li? Ispada da svako kada ide u krevet radi to isključivo misleći na srpsku naciju i borbu protiv bele kuge te na odluke vaseljenskih sabora. A nije baš tako, kao što znamo. (Ako uopšte znamo, naravno). Nije mi jasna ta količina neiskrenosti. Ulazimo u odnose i zbog nekog zadovoljstva i to je sasvim ljudski,nije to ni anarhija, ni hipi pokret, ni dekadencija, neka svako pogleda sebe.
Seks je životinjski? Zapravo, životinje su te koje vodjene prirodnim nagonom stupaju u kratak odnos da bi produžile vrstu - zato i imaju periode parenja u toku godine, van toga ne. Čovek je jedino biće kome seks služi za komunikaciju s osobom koja mu je draga. Ljubav se izražava i tako. Ako vi u seksu ne možete da vidite više od animalnog i ne vidite komunikaciju, mogu samo da vas žalim.
Homoseksualci nemaju emocije i ne zaljubljuju se,stalo im je samo do seksa? Otkud vi to znate? Jeste li homoseksualac (što znači da govorite samo u svoje ime) ili imate sposobnost ulaska u tudje glave?cJeste li ikada u životu sreli takvu osobu pa vam ona još poveravala svoje emocije? Ljudi kao ljudi, i oni se zaljubljuju.

Ne znam gde ste videli strah, a za gađenje razumem da ste mogli pobrkati. Bože sačuvaj da sam gadljiv na seks, gadljiv sam samo na perverziju, naročito na ovu homoseksualnu koja je povezana sa čmarom i bunarenju zadovoljstva na tako smrdljivom mestu. Nešto mi nije omileo miris... ne privlači me, naprotiv... a čula se mogu raspaliti na razne načine, odreaguju ona... A seks ne da nije zlo nego je svet; naravno seks kao neokrnjena i prirodna celina a ne kada se usled neovladanosti požudom sakati.

A to da služi rađanju i da se od njega ne može odvojiti, to mu je priroda, ja sam samo konstatovao tu činjenicu, nisam ja tako propisao da bude. Gledano sa čisto čulnog nivao i ja bih voleo da nije tako... No, čulni nivo nije jedini, iako je najprizemniji aspekt ljudskog bića...




Seks je telesna stvar. Kako životinjska tako i ljudska, al - telesna (u svom "epicentru"). Čoveku seks može da služi za šta god da ga on upotrebi - jer on ima slobodu volje, a priroda seksualnosti ne mora da ima veze sa time, iako može da ima.

Uredu je da se ljubav izražava i kroz seks, samo seks nužno uključuje i onu treću stranu (pored muškarca i žene)- potomstvo.Pa kad njime izražavate ljubav, pazite da tu ljubav ne uskratite i toj trećoj strani, inače takav seks onda neće biti izraz "ljubavi", već sebične požude.

Žao mi je, takva je priroda ljudske seksualnosti

Vukadin:

Ništa ne rekoh o samoj temi, pošto su mi, priznajem, vaši komentari bili puno više zanimljivi od samog originalnog teksta. No, kad me već pitate, evo reći ću da se ne slažem sa mišljenjem većine komentatora, odnosno smatram da bi trebalo biti slobode u seksualnosti čak i do nivoa izumiranja ili prelaska na veštačku oplodnju. Nemam ništa ni protiv veštačke oplodnje, a ni protiv izumiranja ljudske vrste - ukoliko ljudi svojom slobodnom voljom odluče da ne žele da imaju potomstvo. Vi kažete (u trećem delu): "Stav da čak i odumiranje ljudskog roda treba shvatiti kao cenu žrtvovanja na oltaru „slobode“, ispunjava me gađenjem." Mene pak gađenjem ispunjava ovaj vaš stav (iz prvog dela): "Dolazimo do pitanja svrhe. Da, ja lično verujem da su svrhe unapred date, ma koliko se oni „moderni“ trudili to da ospore. U biološkom smislu, osnovna svrha života je samo produžavanje života, odnosno određenog oblika života, prenosom sopstvenih gena. Celokupni živi svet se ponaša sa tom „zadatom“ svrhom" - jer ovaj vaš stav me veoma asocira na stavove jednog "bečkog akvareliste" i njegovo poimanje "zadate" svrhe... Eto, ako vam je moje pominjanje upokojenog patrijarha Pavla delovalo kao nepristojno u intelektualnom diskursu, možda će vam "bečki akvarelista" više pasovati, kad me već "vučete za jezik" da vam reknem moje mišljenje...

@Angel

Evo kako ste otprilike objasnili zasto je homoseksualnost neprirodna:

1. prirodno je sve sto je u harmoniji s prirodom.

2. homoseksualnost nije u savrsenoj harmoniji s prirodom jer delatno koristi seks u neku drugu svrhu nego mu je prirodna.

3. jedina prirodna svrha seksa je zacece.

4. prirodna svrha seksa je zacece jer ne postoji seksualni čin samo iz zadovoljstva - po prirodi stvari. Da - po prirodi stvari - postoji seksulani čin samo iz zadovoljstva - onda ne bi bilo potrebe za kontracepcijom(a industrija kontracepcije cveta)!

Pitanje: A seksualni cin izmedu dva muskarca? Je li on po prirodi stvari iz zadovoljstva ili neceg drugog, i cega?

Ah da, bečki akvarelista. A ko li je rekao ove reči: "Iskonsko pravo ljudi je da umru i ubiju zarad zemlje na kojoj žive, i da krajnje okrutno kazne sve pripadnike svoje rase koji su grejali šake na ognjištu osvajača"? Nije on, nego njegov najdosledniji neprijatelj Vinston Čerčil, u knjizi Istorija naroda koji govore engleski. Možda vam je poznatiji njegov govor We Shall Fight on the Beaches, gde kaže "mi ćemo odbraniti naša ostrva BEZ OBZIRA NA CENU". Možda bi vas i to ispunilo gađenjem, osim toga verujem da je prosečan Englez živeo materijalno gore 1943. nego 1938. Možda je samo čast ono što se može postaviti iznad života populacije. Možda. A sigurno ne privremeni individualni užitci.
Hitler je izgradio dobre puteve, tako kažu. Rešio problem nezaposlenosti. Dao je nemerljivi doprinos, praktični i teoretski, ujedinjenju Evrope, valjda vam je poznata njegova rečenica "Nama je ujedinjena Evropa bitnija od bilo koje nacionalne države", izgovoren na partijskom kongresu u Nirnbergu. A bio je i rasista koji je (zanimljivo?!) oštricu genocida uperio protiv naroda bele rase - Jevreja i Slovena. Rasizam kod mene nećete naći, to je sve što imam objasniti po tom pitanju. Ja znam da su rase pre geografska nego biološka odlika, jer ništa ne sprečava niti otežava razmnožavanje između pripadnika različitih rasa na istom prostoru. Dakle, razmena gena je stvar prirode.
Filozofski i etički se može imati jedan ili drugi stav, činjenica je, međutim, da opstaje samo onaj ko hoće da opstane. I onda piše istoriju, i istoriju filozofije. Šta danas znamo o Etrurcima, Sarmatima ili Hazarima? Možda onoliko koliko će za 500 godina neko znati o današnjim Evropljanima. A što se tiče gađenja, mislim da smo se razumeli.

@Vukadin

Nismo istomišljenici, ali se razumemo.

A čini mi se - i poštujemo.

Pa, malo li je to?

@Marko

Ne igra mi se gluvih telefona. Za to ćete morati naći nekog drugog. Nije mi do praznoslovlja.

Ako hoćete nešto da ustvrdite, onda jasno izložite svoju tvrdnju ili prigovor.

Prirrodno je ono što je svojstveno čemu - inherentne odlike, karakteristike predmeta ili fenomena koje su uvek prisutne u njima i po čemu se taj fenomen ili predmet razlikuje od drugih predmeta i pojava.